Истинитост уметности

Зашто уметност и наука имају много више додирних тачака него што се чини? Да ли је истина стандардизована? Шта је синоним технократије?

Уметничко дело никада не стоји у директном односу према појму истине. Бесмислено је, на пример, питање да ли су једна музичка композиција, или један архитектонски објект „истинити". Они то, разуме се, јесу, али по самом факту своје егзистенције, а не по својој интерпретацији света.
И површан поглед на било какву психолошку расправу о механизмима перцепције увериће нас да смо у сваком тренутку свог боравка у свету жртве погрешних процена чула, као и рутине која се стиче навиком. У истом смислу, сваки прави уметник добро зна да се многи натуралистички ефекти добијају структуралистичким комбиновањем елемената, од којих ниједан нема свој директан корелат у моделу.

Тако је, на пример, Пол Сезан на највишу тачку неког испупчења (јабуке, или људског лица) стављао црвену мрљу која појачава реалистички утисак, мада реално не постоји, као ни мрља тамноплаве боје коју је смештао на најнижу тачку удубљења.

Свакодневни је сукоб непосредног искуства са такозваном научном истином, не зато што она обилује грешкама, већ зато што је слојевита. И ако уметност и наука имају много више додирних тачака но што се мисли, то не долази отуда што уметност јесте (или треба да буде) огледало истине и неоспорних, објективних чињеница ‒ већ из разлога потпуно супротног: што је научна истина готово исто толико флуидна, полиморфна и релативна колико и уметничка.

Фараонски ауторитет 

По Спинозином мишљењу (које је доцније и Маркс прихватио), истина је норма и доказ саме себе и заблуделости заблуда, што се у чврстој дефиницији исказује као omnis determination est negation. Преводећи ову мисао можемо закључити: да једна спецификована истина нема апсолутни стандард према коме се потврђује (осим ‒ како је аргументовано доказао Жак Руеф ‒ произвољно одабраних почетних аксиома), и да је научна истина чиста историјска категорија која се налази у шкрипцу перманентног превазилажења, то јест доказивања претходног стања заблуде.

Пада у очи неприступачност провери најфундаменталнијих истина једне епохе. У Египту је била истина оно што објави фараон. У Западној Европи средњег века ‒ оно што објави црква. У наше време констатујемо велики пораст значаја чињеница статистичког реда. Тако извештај извесног (пре)цењеног доктора наука има безмало фараонски ауторитет (премда не постоји метод којим би се његови налази могли потврдити или оспорити). Једна потплаћена анкетна мрежа, или политички регулисана одговарајућа институција, располажу нашим разликовањем истине од
неистине, чињеница од заблуда.

Јако изражена, те неминовна тенденција ка специјализацији синоним је технократије, а последична безизлазна неопходност је прихватање тврђења дате технократске групе, без провере, као и икаквог утицаја на њихово легализовање.

Оваквом моделу, разуме се, не измиче ни уметност. Савремени музеји пуне се радовима које људи не желе да поседују. Савремене концертне сале одзвањају музиком коју људи не желе да слушају. Библиотеке се оптерећују књигама које људи не желе да читају, итд.

Својим езотеричним одлукама, међутим, уметничка технократија успева да таквим продуктима осигура статус ексклузивних вредности. Како је овакву позицију стекла победивши конзервативне снаге после изузетно оштре борбе, логично би било да и сама буде једног дана смењена. У пакету, с њом би ишчезла и њена истина, савршено упоредива са било којом другом, рецимо политичком. Да су силе Осовине победиле Антихитлеровску коалицију, водио би се некакав Лондонски, или Московски процес наместо Нирнбершког, при чему би један огроман комплекс данашњих истинитих чињеница био неповратно сахрањен и замењен потпуно супротним.

Једина могућност констатације ове претпоставке састоји се у уверењу да су „правда и истина морале победити". Но с тим бисмо се нашли у религији, а не у обичној логици. Или науци.

број коментара 3 пошаљи коментар
(среда, 13. сеп 2017, 22:00)
čitalac [нерегистровани]

ništa mi nije jasno

Ova Filozofkinja koja piše ove tekstove, otkud ona sve to kapira. Ovo sada stvarno da ne veruješ. Kako Hitler da je pobedio ???? Hoće li opet biti rat ? Pa ljudi ovde na portalu u rubrici za obrazovanje treba da se afirmiše knjiga, a ne da se piše kako se knjige više ne čitaju. I da se zatvore biblioteke. Pa dosta je što su nemci srušili Narodnu biblioteku za vreme II sv. rata. Kakav je to stil ? O čemu se ovde radi. Ona uvek postavlja razne hipoteze o estetici, lepoti moralu, marketingu u kulturi, Istoriji pozorišta, muzikologiji, Slikarstvu, Operama, kompozitorima, umetnisti izviđenja klasične muzike, populatnoj kulturi, civilizacijskim temama, Psihologiji umetnosti, komaparativnim strukturalističkim studijama umetnosti. Skidam kapu. Pa to je najučenija srpkinja. lepo je saznanje da ima i takvih svetlih primera u Srbiji

(среда, 13. сеп 2017, 15:48)
anonymous [нерегистровани]

sta kazes

sta si ti sad rekao uopste

(уторак, 12. сеп 2017, 20:37)
Spinoza [нерегистровани]

Istinitost umetnost - Aproprijacija objekta

Prisvajanje neke predpostojeće umetničke ili kulturne tvorevine nije posledica manjka
originalnosti već njegove redefinicije na novim idejnim pretpostavkama.Termin „aproprijacija”retroaktivno afirmiše u istorijsko-umetničku i teorijsku elaboraciju koja je aproprijaciju učinila prepoznatljivom u brojnim individualnim i kolektivnim instancama njenog istorijskog pojavljivanja. Aproprijacija je ,nužno, već nakon ovihinicijalnih istraživanja ukazala kao jedna od najbazičnijih i najkonstantnijih stvaralačkih
procedura čije prepoznavanje omogućava izvođenje onoga što danas možemo nazvati
„aproprijacionističkom linijom“ kumulativnog ispoljavanja ovog fenomena.