Петлићу, певачу!

Завршен је летњи распуст ‒ омиљени део школске године за многе ученике. Летња пауза предвиђена школским календаром дуго траје и постоји мишљење да ученици током ње забораве научене наставне садржаје. „Већина ученика сматра да током распуста не треба обнављати, учити и радити задатке, док су ставови наставника подељени – једни дају домаће задатке, а други се прикључују ученицима и њиховом размишљањуˮ, каже за Интернет портал РТС-а директорка ОШ „Вожд Карађорђе“ у Лесковцу, Александра Милосављевић.

Први септембар. Док за столом гледам маму, која ми брижљиво поставља доручак, осећам неку тугу. Пред очима ми се појављују слике морских таласа и предивних коња у касу. Сунце неуморно греје и ја сам срећна. То је слика овог летњег распуста, који је тако брзо прошао. Нешто није како треба? Напета сам. Једва чекам да видим стару дружину, сада када треба да кренем у школу. Улазимо у учионицу. Сви су пресрећни што смо поново на окупу. Улази учитељица ведрог лица. Каже нам да смо јој недостајали. Целог дана причамо и смејемо се летњим догодовштинама...

Петра Ранђеловић, ученица сада већ трећег разреда Основне школе „Вожд Карађорђе" у Лесковцу, тако описује први школски дан након двоипомесечне паузе и одмора.

Истраживали смо како тече процес повратка у школске клупе код млађих основаца.

Александра Милосављевић, директорка ОШ „Вожд Карађорђе" у Лесковцу, каже за наш портал да се ученици на распусту осећају и понашају као и запослени на годишњем одмору и да сваки контакт са послом у време годишњег одмора нарушава његов смисао.

„Деци треба дозволити да уживају у свом одмору. Кроз необавезне разговоре, игру, разоноду и свакодневне активности могуће је обновити научене садржаје. На тај начин неће то повезати са школом и обавезама и неће осетити притисак који иначе имају током школске године", каже Милосављевићева.

Она сматра да уколико дете осети потребу за читањем и учењем током распуста ‒ не треба га у томе спутавати.

Треба му, како наводи, дозволити да то ради онако како само жели: „Тако се забавља и игра, али и учи, а досаду која је у дугим летњим данима често присутна претвара у разоноду. Тачно је да ученици током распуста неке садржаје потисну, али је сигурно да научени садржаји нису потпуно заборављени", навела је она.

Када је реч о поновном прилагођавању, наша саговорница истиче да је ученицима довољна једна радна недеља у септембру да би се успешно прилагодили школским обавезама и наставили са радом.

„Учитељи својим умећем, знањем и вештинама, као и плановима рада пре обраде нових садржаја, обнављају старо како би обезбедили сигуран темељ за стицање и надградњу знања. Подршка родитеља је такође значајна.

Важно је да сви буду стрпљиви, а очекивани резултати ће доћи", објаснила је Милосављевићева.

Волим! - Не волим!

„Почетак школске године ученици доживљавају доста различито, од ʼВолим!ʼ, до ʼНе волим!ʼ, објашњава за наш портал учитељица Јасмина Ђорђевић.

„Ми учитељи се трудимо да уведемо ученике у нови разред са пуном дозом разумевања и подршке.

Потребно је вратити школски ритам у учионице ‒ поштовати време и нове обавезе.

Наставници треба да буду флексибилни и да помогну њиховом прилагођавању, а то се постиже учењем кроз игру, у ведрој атмосфери, са што више интеракција, објашњава учитељица Ђорђевић.

И после недељу дана наставе, ученици су и даље узбуђени због сусрета са друговима и новим предметима.

Иако се, како каже, „још на њиховим лицима виде лето и распуст", ту је и одговорност због учења и оцена.

Школски психолог Јасмина Гоцић каже да је формирање и одржавање радних навика код ученика један од најзначајнијих услова за сталну радну активност, која обезбеђује успех у школи и животу.

Млађем детету потребни су подстицаји у виду похвала и награда, а код детета са изграђеним радним навикама формирана је одговорност за рад, уз осећај задовољства због постигнутог успеха.

„С обзиром на то да су деца различитих способности, карактера и темперамента и да имају различите навике, постојаће разлике у начину и времену адаптације на наставу.

Неки ученици ће се брже прилагодити настави и радним обавезама, а некима ће бити потребно дуже време, што зависи од самих ђака, али и родитеља и наставника ‒ како ће прићи деци", каже Гоцићева.

број коментара 0 пошаљи коментар