Литијски крст

Извођење литијског обреда симболично представља кретање напред, тј. кретање човека према Господу и Господа према човеку. Том приликом, литијски крстови представљају важан знак литије а постављају се на посебно израђене дуге дршке. Током ових обреда носе се крстови већих димензија да би народ који се креће за литијом могао да их види. Распеће из 12. века, као и крст с краја 14. и почетка 15. века, део су збирке Народног музеја у Београду.

Литијски крст из Народног музеја у Београду био је престони крст у Цркви Светог Ваведења у Новој Павлици. О његовој секундарној намени (престони крст) сведочи исказ дародавца, као и накнадно направљени елементи: копљасти носач, ваљкасти део од олова (који је стављан у тулац како би одржавао равнотежу крста) и оков за повезивање носача са тулцем.
На предњој страни овог крста представљено је Распеће а на крајевима кракова: јеванђелиста Јован у виду орла, Христов ученик, апостол који описује његову смрт у јеванђељу.

Исти Јован, али као сведок Распећа, забринут, са руком прислоњеном на образ и Богородица која сличним положајем руке исказује бол.

Последњи мотив на дну вертикалног крака недостаје. На полеђини крста представљен је Христос Емануил усред рајске вегетације, око кога су радијално распоређени медаљони, такође са симболима јеванђелиста: анђео Матеј, лав Марко, бик Лука и фигура са ореолом, која представља светитеља.

У складу са византијском иконографијом, уметник је приказао Христа Емануила, помазаника Божијег, чију свештеничку мисију подржавају и потврђују јеванђелисти са књигама, смештени у медаљоне.

број коментара 0 пошаљи коментар